Katedra za pozorišnu i radio režiju



Када је 1948/49. основана београдска Позоришна академија, постојали су само одсеци за глуму и режију. На њима су као први професори били окупљени ствараоци, чија имена и данас изговарамо са страхопоштовањем. То су биле личности које су представљале сам врх наших тадашњих знања и умења из области позоришне уметности. Иако су најчешће били без формалног академског позоришног образовања, јер оно раније код нас није ни постојало, они су са собом носили огромно уметничко искуство, широко лично образовање, неоспорни уметнички ауторитет и харизматични персоналитет. Такође се мора признати да су се међу овим врхунским професорима налазиле личности различитих животних и идејних педигреа и различитих естетских опредељења. То међутим није спречавало да се настава изводи у некој врсти коегзистенције различитости, уз проналажење заједничких константи, што је карактерисало и цео каснији развој Академије, односно Факултета драмских уметности.

Оно што је обједињавало све нијансе приступа позоришној педагогији била је усмереност на освешћен приступ структури уметничког позоришног дела и процеса његовог стварања, односно токовима анализе и синтезе практичног уметничког чина. Разумевање структуре и њена освешћена примена постало је камен темељац београдске школе позоришне режије. Овакво одређење се може применити пре свега на њене зачетнике, професоре др Хугу Клајна и Јосипа Кулунџића.

Иако је после прикључења Високе филмске школе Позоришној академији
постојала претпоставка да ће филмска настава наћи своје место уз већ конституисане позоришне предмете, то се није догодило. Режија, као главни или матични предмет, ипак је обухватала, у почетку претежно, а затим и искључиво, позоришну димензију. Континуирана настава филмских предмета обновљена је 1961. године. Тада је створен систем у коме је настава режије била усмерена на сва четири медија, - позориште, филм, радио и телевизију, с тим што се после друге године вршило усмеравање на позоришни, или на филмско-телевизијски смер. Овакво организовање наставе задржано је до 1967. године, када долази до потпуног раздвајања студијских група и катедри, па отада функционише и катедра за Позоришну и радио режију, са наставном оријентацијом, која је, уз извесне модификације и осавремењивања, задржана и до данас.

Настава Позоришне режије, као главног предмета, распоређена је у неколико оквирних целина, које одговарају годинама студија. Прва година студија подразумева савладавање основног елементарија режије и позоришног чина, заснованог на структури радње и сукоба, и на интеракцији свих чинилаца. Ови феномени се испитују у оквиру малих сценских целина, уз елементарне сценске захтеве. На другој години акценат се ставља на редитељску анализу драмског текста и на студију сценског лика, у оквиру реалистичке фактуре. Трећа година посвећена је обликовању жанра и стила, на узорку једночинке или једнога чина веће драмске целине, док се у четвртој години синтетишу сва претходна искуства кроз проучавање проблема редитељске композиције кроз структуру целовечерње представе.

На студијама нивоа Мастера предвиђа се усмеравање наставе ка истраживању и реализацији сложених, жанровски специфичних облика позоришта и режије звука, са широком могућношћу бирања изборних предмета, овисно о теми Мастер - Завршног рада.

Испитне представе студената Позоришне режије изводе се на ФДУ, на сцени "Мата Милошевић", али и у многим професионалним позориштима у Београду и Србији, као и ван Србије, а понекад и у другим, ванинституционалним и алтернативним просторима.

Приликом оснивања Академије 1948. године, први професори режије били су др Хуго Клајн (до 1970. године) и Бојан Ступица, који је у настави провео само око годину дана. Следећу класу режије преузео је Јосип Кулунџић (предавао режију до 1957. године), који је касније предавао Глуму, а затим је основао и конципирао наставу Драматургије (до 1968. године). Њима ће се, после фузије са Високом филмском школом 1952. године, придружити Вјекослав Афрић (до 1973. године). Сценографију, као један од најважнијих предмета у студијском програму режије, предавао је Миленко Шербан (до 1972. године).

Свест о структури и систему интеракције била је линија водиља, која се преносила и на другу генерацију наставника Позоришне режије: Мирослава Беловића (1948-1956. на катедри за Глуму, а од 1970 до 1993. на катедри за Позоришну режију), Борјану Продановић (1961-1994.), Димитрија Ђурковића (1969-1991.) и Дејана Мијача (1974-1998.). Као наставник позоришне режије своју стваралачку каријеру завршио је Љубомир Драшкић (1996-2002.). Позоришну режију је предавао и Никола Јевтић (1980-2013.)

Наставу Основа позоришне режије, као нематичног предмета на групама за Драматургију и за Организацију, у почетку је водио др Хуго Клајн, а затим Сергије Харашић (1960-2000.), а Светозар Рапајић (2000-2009.) и Славенко Салетовић (2009-2012.) за катедре Менаџмента, Драматургије, Глуме и Снимања и дизајна звука.

Радио режија је уведена 1964. године и убрзо је постала други матични предмет на катедри. Наставу је водила Мира Траиловић (до 1976.), а затим Дарко Татић (1976-2001.). После професора Миленка Шербана наставу Сценографије преузео је Живорад Кукић (1972-1977.).

Асистенти на предмету Позоришна режија били су и Вида Огњеновић (1975-1979.), Јагош Марковић (1994-2002.), Стеван Бодрожа (2003-2011.) и Ана Ђорђевић (2011-2014.).

Данас, (2016. година) Позоришну режију, као главни предмет на катедри на Основним, Мастер и Докторским уметничким студијама студијама предају:

profesor emeritus Светозар Рапајић (на ФДУ од 1971.),
редовни професори: Шеф катедре Славенко Салетовић (на ФДУ од 1974.),
Егон Савин (од 1979.), Ивана Вујић (од 1990.), Алиса Стојановић (од 1994.) и Душан Петровић (од 1994.),
доценти Даријан Михаловић (од 2001.) и Филип Гринвалда (од 2010.),
асистенти Игор Вук Торбица (од 2014.) и Снежана Тришић (од 2015.).

Радио режију, као други главни предмет, предаје редовни професор Бранислава Стефановић (од 1999. године).
Редовни професор Миодраг Табачки (од 1978. до 2014.) је изводио наставу Сценографије и костимографије. Године 2015. наставу на овом предмету је хонорарно водила Милица Бајић Ђуров, ван. проф., а од 2016. године Јелисавета Татић Чутурило, прво под менторством Славенка Салетовића, ред. проф., а за доцента је изабрана 2016.
Наставу Основe радио режије за Снимање и дизајн звука предаје редовни професор Бранислава Стефановић, а Основе позоришне режије за Драматургију, води доцент Даријан Михајловић.
Редовни професор Ивана Вујић на Мастеру предаје Редитељске системе 20. i 21. века.
Руководилац Мастер студија је Славенко Салетовић, ред. проф.
Profesor emeritus Светозар Рапајић води предмет Позоришна режија на Докторским уметничким студијама.